Bravo za sjajan prikaz Ćosićevog stvaralaštva, karaktera, mudrog sagledavanja svih srpskih stradanja i njihovih uzroka.Svaka čast !
Preporuke:
36
4
2
nedelja, 19 jul 2015 08:15
Veljko
Zahvalnost za duboko doživljeno i promišljeno delo, ličnost, značaj i tragiku, uz Svetog Patrijarha Pavla, najvećeg Srbina našeg, a bojati se i budućeg vremena.
Preporuke:
28
3
3
nedelja, 19 jul 2015 08:32
Vesna
Tekst posle koga se cuti, razmislja,trazi oprostaj zbog nepravdi koje su sibale celog veka velikog Cosica,personifikaciju Srpstva ,u najhumanijem smislu te odrednice.Nikad nam nije bilo teze,a Dobrice nema da nas utesi ,ohrabri,posavetuje.
Preporuke:
26
2
4
nedelja, 19 jul 2015 10:53
Tomislav Milanović
Uz svo dužno poštovanje prema autoru teksta koga, inače, prilično cenim, nažalost, moram reći da se moje mišljenje, kada je reč o Dobrici Ćosiću, poprilično ne podudara sa njegovim. Ne bih sada da zalazim u detalje, jer, nema ni prostora za tako nešto, ali, generalno gledano, smatram da je on i kao pisac i kao političar mnogo više doneo štete srpskom društvu nego koristi. Dovoljno je navesti samo to, da je tokom svog književnog delovanja mnoge Srbe doveo u zabludu. Njegovo sagledavanje realnosti i njegove vizije koje opisuje u svojim delima, nisu doprineli razvijanju srpske svesti, naprotiv, iz ove perspektive gledano, sve je to bilo jako, jako pogrešno. Svestan sam toga da se mnogi neće složiti sa mojim mišljenjem, međutim, bilo bi jako korisno da malo temeljnije razmisle o svemu.
Preporuke:
35
31
5
nedelja, 19 jul 2015 11:10
fristajlo
u svemu što sam mislio, pisao i radio, svagda sam težio ljudskom dobru. U toj težnji protekao je sam moj svestan život“
Da, ovo se može smatrati tačnim; sve što se zna o Ćosiću- na to ukazuje.
Dobar, istinit prikaz Ćosićevog dela i lika od Rašua.
Samo bih dodao- da bi se shvatila veličina ovog čoveka- potrebno je imati i svoju, ličnu. U vremenu u kojem živimo, u kome je veličina merena nekim drugim parametrima- ljudi su je se svesno odricali, menjajući je za- pa, novac...
u tom svetu mnogo je onih koji će instiktivno biti protiv svega što je Ćosić bio, onoga što jeste i što će tek biti.
Jer, delo koje je ostavio, obezbeđuje mu veoma visoko mesto u srpskoj novijoj istoriji; njega tek treba da promišljamo, da premerimo i -primenimo.
Uprkos svim "pogrešnostima", koja je i sam priznavao- samo budala i mrzitelj može da negira istinu iz rečenice koju sam izdvojio iz teksta; samo "raskolni Srbi" ne misle dobro o Ćosiću.
Preporuke:
21
4
6
nedelja, 19 jul 2015 11:40
Tomislav Milanović
Hajde, da ne idemo dalje. Kako je Ćosić u svojim romanima opisivao četnike? Šta su četnici danas?
Ako je Ćosić kao književnik toliko bio delotvoran, i ne samo on, nego i druge ličnosti poput njega, koje su, takođe, pripadale SAN-u, zašto smo mi danas tu gde jesmo? Ko nas je to učio da radimo naopako? Nemoguće je da nas ceo svet neosnovano mrzi i da su nam svi drugi "smestili" a da mi nismo učestvovali u tome. Istina, bilo je i toga, ali, jedan dobar deo zasluga imamo i mi sami za situaciju u kojoj smo se našli.
Preporuke:
35
34
7
nedelja, 19 jul 2015 11:43
ak
Dodvoravanje crvenom faraonu,zalaganje za uvodjenje sankcija republici Srpskoj,odricanje 90% srpske teritorije Kosmeta ne cine ga bas osobom za postovanje.
Preporuke:
25
26
8
nedelja, 19 jul 2015 12:04
Stanić Milan
Bard srpske književnosti čija se naracija kroz romane i pripovetke bavi (uglavnom) stradanijom srpskog naroda,ne samo kroz dve svetske vojne,nego i u postratnom periodu kada je po nekakvoj logici sopstvenog bitisanja trebao "ubrati"plodove svog žrtvovanja. Partizan, komunista(do 1968 kada na 14. sednici CK SKS biva isključen zbog navodnog "srpskog nacionalizma")Oni koji duže pamte obračun sa drugom Markom na "Brionskom plenumu"nije se stalo,poslenici Brozovog kursa na razbijanju SFRJ tražili su uvek u srpskim kadrovima grupe i pojedince za žrtvu,da bi alabanski separatizam i nacionalizam udružen sa hrvatskim i slovenačkim mogao nesmetano raditi na razbijanju zemlje.Meni kao komunisti ostaće u pamćenju jedna njegova misao:"Revolucija je prometejski čin istorije.Bitno u prometejstvu nije žrtvovanje nego stvaranje.Prometejski problem je u suštini kulturni problem.Ko ne priznaje da su kultura i humanost suština revolucije,ne priznaje ni revoluciju,ili je pak razume kao vlast,kao moć nasilja."
Preporuke:
18
1
9
nedelja, 19 jul 2015 12:07
Srbin
Kratko:
1) SLAVA DOBRICI ĆOSIĆU!
2)
Tomislav Milanović
Dovoljno je navesti samo to, da je tokom svog književnog delovanja mnoge Srbe doveo u zabludu. Njegovo sagledavanje realnosti i njegove vizije koje opisuje u svojim delima, nisu doprineli razvijanju srpske svesti, naprotiv, iz ove perspektive gledano, sve je to bilo jako, jako pogrešno. Svestan sam toga da se mnogi neće složiti sa mojim mišljenjem, međutim, bilo bi jako korisno da malo temeljnije razmisle o svemu.
Naravno da, posmatranje sa "perspektive" antisrpske NATO propagande, deluje "jako, jako pogrešno".
Koju ti "srpsku svest" imaš u vidu??? I otkuda znaš da si baš ti, sa ovakvim "mišljenjem" temeljno razmislio???
Nosioci NATO propagande, ili žrtve te propagande, NE MOGU SUDITI O VELIKOM DOBRICI ĆOSIĆU!
Preporuke:
28
12
10
nedelja, 19 jul 2015 12:37
Nenad Pivaš
Ćosić je svakako bio dobronameran, to je van svake diskusije. Međutim, glede same politike, mislim da je slabo shvatao suštinu srpskog problema. Njegov osnovni postulat, koji je ponavljao više puta, je da je prvi i najvažniji cilj Srba u 21. veku mir tj. da više nikada ne bude rata. Stanovište koje polazi od toga da mir nema alternativu je vrlo opasno jer će za rezultat imati da uslove za taj mir izdiktira onaj ko misli drugačije. Ozbiljni se ne odriču rata kao jednog od sredstava. Naročito je u našem slučaju insistiranje da mir nema alternativu štetno jer to znači izmirenje sa svim nepravdama koje su nam se desile. Nezavisna/antisrpska CG, granica na Drini sa rugobom od tvorevine kakva je BiH, albansko Kosovo, neohabsburški položaj Vojvodine...
Preporuke:
27
3
11
nedelja, 19 jul 2015 12:42
Nenad Pivaš
Glede samog Miloševića ne samo da Ćosić, koji ga je smatrao "ključnim krivcem za srpsko upropaštavanje" debelo greši. Jedino što je ispravno reći je da je Milošević imao mana ali da od sklanjanja Milana Stojadinovića 1939. u Beogradu nije bilo boljeg čoveka na vlasti od njega. Plus to da je rušenjem Miloševića 5. oktobra započeo proces kojim je Srbija prestajala da bude država.
Preporuke:
33
9
12
nedelja, 19 jul 2015 21:25
Mićunović
Tomislave Milanoviću, Ćosić je pre svega bio čovek. To je najteže. Uzimate mu za zlo šta je mislio o četnicima. Isto što i ja.
Ali - teško je bilo šta znati ako nemaš priliku da saznaš. Četnici su bili ljudi, isto kao i partizani. Ćosić je napravio veliku štetu, pogrešno vaspitavao generacije? Nije ih vaspitavao zlu, nego dobru, da budu ljudi.
Ćosić je veličanstven jer se transformisao u čoveka, koji vredi i kome se treba pokloniti. A greške - Bog prastit!
Preporuke:
9
9
13
nedelja, 19 jul 2015 21:59
MR
Ne bi trebalo kriviti Dobricu Ćosića, pa čak ni Slobodana, za sve što je snašlo srpske narode. Na zapadu plan je postojao još od završetka Drugog svetskog rata šta treba uraditi sa Srbima. Srbi su se u prvom redu isprečili na putu ka globalizacuji. Shvaćeni su kao mali Rusi a i inače kao remetilački faktor na Balkanu. Dve stvari su bile važne kao negativne za Srbe. Hrvati i Slovenci su katolici, a katolička vera je srž zapadne kulture inače suprostavljena pravoslavnoj. Drugo, za oživljavanje zapadnih ekonomija bio je ugovor Amerike i Saudijske Arabije, dakle muslimana, presudni faktor odmah posle Drugog sv. rata. Sobzirom da je Balkan od prastarih vremena bio podeljen na plemena, deviza zavadi pa vladaj bila je moćno sredstvo za intervenciju zapada. Komunizam je bila omražena ideologija (čak i među Srbima) pa je i to korišćeno za zapadne ciljeve. Već krajem osamdesetih godina počela je demonizacija Srba i priprema za uklanjanje remetilačkog faktora. Srbi su mogli samo da kleknu pred njima.
Preporuke:
11
3
14
ponedeljak, 20 jul 2015 08:12
Jovan Anastasijević
Čitao sam dosta Ćosićevih knjiga - ali sa velikim naporom. Njegov stil je rogobatan, dijalozi su mu krajnje napeti i zaista ne razumem kako ga neki mogu porediti sa velikim svetskim piscima. Što se njegove političke orijentacije tiče - u početku ortodoksni komunista, sa Titom na "Galebu", kasnije počinje da se po malo osvešćuje - ali nikada potpuno, u Miloševićevom vremenu njegova marioneta na predsedničkom položaju, a kada ga još vidim na onoj crno-beloj fotografiji sa Đilasom i još nekima - sve mi se smuči od njih.
Preporuke:
9
12
15
ponedeljak, 20 jul 2015 09:34
...
Ćosić je on "moderne" Srbije!
Veliki strateg koji je preporučio "maštovotost, kreativnost i inventivnost" kad je politika i istorija u pitanju.
Preporuke:
1
2
16
ponedeljak, 20 jul 2015 10:35
nomen i omen
Slava i čast velikom i dobrom Dobrici. I kad je grešio, činio je to u najboljoj nameri, verovao u ideala, priznavao greške, padao, dizao se i išao dalje. Lep i realan prikaz.
Preporuke:
5
1
17
ponedeljak, 20 jul 2015 10:52
Pavle
Kod Cosica mi je oduvijek smetalo odsustvo vizije.Intelektualac,koji pretenduje da bude otac nacije,ne bi trebao da bude samo tumac sadasnjice,vec neko ko je sposoban da anticipira kretenja u blizoj i daljoj buducnosti.Upravo to odsustvo anticipacije ga je snaznije odredilo od cinjenice da je do samog kraja ostao ljevicar,partizan.Druga je stvar sto se nije uklapao u drugosrbijansku percepciju ljevicarskih vrijednosti,pa su ga zbog toga nemilice kritikovali i vrijedjali.No,ta cinjenica,kao i radost koja je kod drugosrbijanaca usledila nakon njegovog upokojenja,ipak,bar po meni,nije dovoljna da bude usporedjivan sa Solzenjicinom i nazivan ocem nacije.
Preporuke:
5
4
18
ponedeljak, 20 jul 2015 11:11
Ernan Kortes
Milošević nije bio državnik nego jedan od najvećih izdajnika srpskih interesa u našoj tragičnoj istoriji.
Koji su državnički uspesi ovog crnogorjanskog komunističkog šibicara, kome je isključivo lični uspeh bila životna opsesije koja ga je i uništila, kao što se dešava sa onima koji imaju narcisoidni kompleks više vrednosti.
Propušteno je da se ponovi o nekakvom "puču" od 5. oktobra 2000. godine, mada će se već neko pobrinuti da ubrzo to i ispravi.
Preporuke:
11
9
19
ponedeljak, 20 jul 2015 11:24
arhiđakon
@nomen i omen,
Put u pakao je popločan dobrim namerama!
Preporuke:
5
3
20
ponedeljak, 20 jul 2015 11:54
ser joška
"Nisam poznavao i ne znam za poznatijeg, važnijeg i pozvanijeg Srbina koji je bio integralniji, u smislu razumevanja celine srpskog pitanja od Dobrice Ćosića. Bilo da se radi o srpskom pitanju u Krajini, Bosni i Hercegovini, kasnije Republici Srpskoj, Crnoj Gori ili samoj Srbiji"
prava Dobričina škola - ni pola teritorija nije nabrojao
Preporuke:
2
6
21
ponedeljak, 20 jul 2015 12:39
XimneN
Istini za volju, nema kod Ćosića nikakvog srpstva, sem srpske izdaje.
Knjigu koju je on napisao o Srbima, nije nikada napisao ni jedan drugi književnik o svom narodu.
Kao što je JNA bila privatna žandarmerija jednog čoveka, tako je i on bio privatni pisac istog čoveka.
Istini za volju, jadna je to zemlja, koja to ne vidi.
Druga je stvar što za vreme rata država brani sebe i ne dozvoljava da se pale njene arhive i uništava njena imovina, ali se ne bavi ideologijom.
Preporuke:
5
10
22
ponedeljak, 20 jul 2015 18:11
Visarion
Staršno je kako, nedoučeni i zagriženi,sudimo o najvećem piscu našeg jezika.On je naslikao ceo narod, na svim spratovima , od "kralja do nadničara" i u najstrašnijim vremenima kroz koja smo prolazili.To nije uradio niko pre njega.Strašno je da o čoveku sude oni koji ne umeju da čitaju ili čitaju naglavačke.Tu razgovor staje.Ostavimo velikoga pisca istoriji.Nadam se da će ona biti pravedna.Ako ne , nas neće biti.Ne samo zbog Ćosića, nego zbog svega što ne umemeo da cenimo i veličamo u svom nacionalnom biću, tako teško podeljenom i posvađanom.
Preporuke:
8
1
23
ponedeljak, 20 jul 2015 21:53
Seljak Bezemljaš1
NIČEGA NOVOG
Dva veka ista je lozinka naša:
Sadi pa čupaj, čupaj pa sadi!
Jedino što na Kalemegdanu ne sedi paša,
On je sad u Američkoj ambasadi.
Ovaj epigram Milovana Danojlića,efektno slika naš poraz.Nismo uspeli da na srpskom etničkom prostoru sa sebi srodnim i sa sebi sklonima stvorimo jaku i stabilnu državu, koja neće biti igračka velikih sila.
Za utehu ostaje da je potreba za državom stabilna i stalna osnova koja nadživi svaki poraz.
Zadnja dva veka, svaki politički,socijalni,i kulturni pokret,svaka ustanova i značajni pojedinci,svesno ili nesvesno,otvoreno ili prikriveno, strateški ili taktički bili su za ili protiv stabilne države na ovim prostorima.
Gde je tu mesto Dobrice Ćosića?
Mesto je određeno,pripadanjem srpskim komunistima.
Oni nisu bili obični internacionalisti,već udarna pesnica u borbi KPJ-SKJ protiv "velikosrpske hegemonije"(kasnije se to zvalo "unitarizam")Tako su raskopali put kojim se dva veka kretala uračunjljiva većina srpskog naroda.
Preporuke:
10
6
24
utorak, 21 jul 2015 17:54
Podsećanje
@Seljak Bezemljaš1
Jedan od retkih trezvenih komentara. Pre nekoliko dana emituju program o Leki Rankoviću, opet aludirajući na tobožnje Srbe u komunističkim redovima. O Rankoviću, Ćosiću, Đilasu kao ljudima ovde nije reč. U pitanju je njihova istorijska uloga. A ona je više nego sumorna.
Nije naročito mudro propagirati mir u 21. veku. Bolje bi bilo da su dresirani srpski skojevci insistirali na miru onda kada je trebalo izbeći sve potonje nesreće. Ne, ta gospoda je vatru gasila benzinom! Ćosić je, konkretno, sebe video kao "oca nacije", a prethodno je njegova vojska učestvovala u uništenju iste.
Mihailo Marković u memoarima, pred smrt pisanim, doslovno "juriša na nebo". U neko zlo doba raspada kardeljevskog fašizma zvanog "samoupravljanje", dotični je predlagao "bespartijsku demokratiju". Je li to bila revizija prema politici Zbora? Ako jeste, zašto to nije javni i rekao?
Naša elita je oduvek bila avanturistička. Takva će, nažalost, i ostati.
Preporuke:
4
3
25
utorak, 21 jul 2015 19:37
Reddy
Ćosić nije razumeo moderan svet. Tako i mesto Srbije u njemu. To mu, međutim, ne umanjuje literarnu veličinu već i s toga što se dodirnuo svima znane problematike. No, ona u stvarnosti ne postoji, postoji samo literarna umišljenost a to i jeste ono što je najvrednije u njegovom delu. Ko to ne razume ne razume ni Dobricu Ćosića.
Preporuke:
2
8
26
utorak, 21 jul 2015 21:24
Podsećanje
Istorija je Srbima ukinula pravo na samostalnost, odnosno na kolektivni suverenitet, a to znači na – slobodu. Pravo da odlučuju o svom kolektivnom životu, državi. Najverovatnije da u 2011. neću zapisati ništa što zaslužuje tvoju i ičiju pažnju`.
Evo, ova misao lepo sažima to zbog čega mi je bila strana svaka dobričinasta ideološka pamet.
Nije nama ništa priredila apstraktna "istorija", kojoj Dobrica pripisuje božanske atribude svemoći i promisli (tipično za utopijsku svest, čak i kad želi da zvuči "realistično"). Sve smo priredili sebi samima. Ponavljam: naša elita je uvek više mislila o nekakvoj "istoriji" nego o golom opstanku naroda, a o tome je SVE VREME reč.
Preporuke:
3
1
27
utorak, 21 jul 2015 22:30
Biram Crnjanskog, biram Andrića
@Visarion
Čudni su putevi Gospodnji, čudni su putevi estetskih sudova.Samo u vremenu opšteg duhovnog sunovrata, koji su komunisti nazvali slobodom, bilo je moguće da se u pravoj, skoro nerešivoj dilemi ko je najveći srpski pisac, Crnjanski ili Andrić, na tron "nepravo uzeti" popne partizanski hroničar Dobrica Ćosić! Njegov beskrajni roman reka je pokušaj da se između Svetog Save i Užičke republike uspostavi istorijski kontinuitet, i da se ta - samo njemu i njima znana - vertikala opravda istorijskim usudom i mentalitetom. A Crnjanski, za razliku od Ćosića, nikada nije mešao svoju književnu fikciju sa političkom stvarnošću. I zato nije pravio pogrešne političke procene. Baš kao ni Andrić. Dva suverena srpske kulture.
Preporuke:
6
6
28
utorak, 21 jul 2015 22:47
Seljak Bezemljaš
Podsećanje
Poštovani gospodine.
Pored Hajdegera, Platona, Hegela,
Na tezgi još i Kardeljeva dela
U pet knjiga: rasprave, polemike, glose…
(Pomenulo se, ne povratilo se).
Bože, zar i filosofe razdeli po ključu:
Nemcima Kanta, a Srbima Uču?
Gorak Danojlićev epigram.
Daleke 1986 "opozicionari", Dobrica Ćosić, Ljuba Tadić i Mihailo Marković u Ljubljani razgovaraju sa predstavnicima slovenačke "opozicije".Taras Kermauner, Niko Grafenauer i..
Čitajući ove razgovore štampane u KNjIŽEVNIM NOVINAMA moglo se zaključiti da naša ekipa (najbolje što smo imali)gubi od slovenačkih drugoligaša.
Delovali su zastarelo i zarđalo.
Zašto su naši ovako loši pitali me prijatelji.
Zato što se drže Kardeljevog pravca
RAZVOJA POLITIČKOG SISTEMA SOCIJALISTIČKOG SAMOUPRAVLjANjA.
Nikada mi neće biti jasno zašto se naši umni ljudi (ako su hteli da se drže Kardelja, pa još razvoja)nisu pošli od
RAZVOJA SLOVENAČKOG NACIONALNOG PITANjA.
Knjigu je Kardelj napisao i štampao 1939 u Ljubljani a 1959 u Beogradu.
Preporuke:
9
1
29
utorak, 21 jul 2015 22:49
Napokon
@Tomislav Milanović
Konačno jedan komentar koji prevazilazi srpski omiljeno "ua" i "živeo". Komentar MISLEĆEG rodoljuba. O, koliko je ta sorta retka u ovom nesrećnom narodu. Naravno da imate pravo, nešto je "trulo u državi Danskoj", tj. u samopercepciji Srba i njihovog, našeg mesta pod ovim blagoslovenim Suncem.
Jednostavno: linija razdvajanja između dva pola srpske svesti povučena je mnogo puta, a poslednji put odlučno i jasno 27. marta 1941. Sve ostalo su gorke posledice. Nemam dilemu da bi i danas, kad bi ga iz groba digli, Ćosić pevao odu tom mračnom događaju.
Preporuke:
2
1
30
sreda, 22 jul 2015 07:55
Seljak Bezemljaš
nastavak
Kardelj tvorac svih naših ustava u toj knjizi pisanoj 1939 aponovo štampanoj u Beogradu 1959 između ostalog piše:
"Umesto parole o samoopredelenju naroda,koja je prazna i varljiva ako nije dopunjena konkretnimjemstvom nacionalne nezavisnosti,postavili smojasnu parolu o samoopredelenju naroda do OTCEPLjENjA koja jedino može jemčiti da će se svaki narod slobodno odlučiti za oblik svog života među drugim narodima"
Da ne dužim,brine čovek o slovenačkim nacionalnim interesima,Jugoslaviju smatra privremenom, dok se ne nađe nešto bolje,kuko zbog položaja Beograda itd.
Svi partijski dokumenti "vrište"o tome kako će "slomiti velikosrpsku hegemoniju" i "velikosrpsku buržoaziju"
Na četvrtoj konfrenciji KPJ
Preporuke:
7
1
31
sreda, 22 jul 2015 14:18
Turas
Lep prikaz i ocena najvećeg srbskog književnika koga je obišla Nobelova nagrada . Takođe gospodin "PODSEĆANjE" realno ocenjuje srbsko nac. pitanje , političare koji "srbsko premetnuše carstvo". Vodilja svakom srbinu u životu nije samo - kao kod Dobrice duševna dobrota , već i da treba biti DOBAR Srbin . Jer uče nas roditelji od malena ,ako nisi Sin SVOG naroda onda si NIŠTAK . Nažalost ništaka je danas najviše u našem - nazovi intelektualnom vrhu . Skloni smo bedu svojih odgovornih ljudi da uzimamo kao narodnu kategoriju . Primećuje se kroz mnoge komentare , mudrovanje kod mnogih od nas prelazi u mudovanje . Zaboravljamo često šta nam je cilj da bi znali šta nam je govoriti i raditi .
Preporuke:
3
1
32
sreda, 22 jul 2015 22:06
Prečanin
Biram Crnjanskog, biram Andrića
Crnjanski, za razliku od Ćosića nije pravio pogrešne političke procene. Baš kao ni Andrić. Dva suverena srpske kulture.
Sve političke procene Crnjanskog bile su pogrešne. Uslovi koje je prihvatio da se vrati u zemlju bili su sramni. A što se Andrića tiče, taj ćutljivi čovek je voleo sebe, i imao je pravo. Poznato je da nas nije voleo toliko koliko smo mislili da jeste. Nije on voleo nikoga (osim sebe) niti je njega iko voleo. Dobrica se suviše mešao gde nije trebalo; strast prema politici je porok, on je to znao, on je o tome ubedljivo pisao. Da se odupro tom poroku, pisao bi bolje i dobio tog prokletog Nobela.
Preporuke:
8
2
33
četvrtak, 23 jul 2015 02:13
Biram Crnjanskog, biram Andrića
@Prečanin
Upravo suprotno: sve političke procene Dobrice Ćosića su bile katastrofalne (ne govorim o njemu kao čoveku, već kao kulturnom i političkom fenomenu), a odabir komunističke ideologije za omiljenu bajku mladosti je predodredio sve kasnije metamorfoze njegovih ideja. Ne znam samo na osnovu čega tvrdite da je "poznato" koliko nas je Andrić voleo ili da je tobože voleo "samo sebe". Taj "samoljubivi", kako ga nazivate, mogao je, na primer, i rat i ostatak života da provede u mirnoj Švajcarskoj, a odabrao je okupiranu Srbiju! Verovatno zbog manjka ljubavi! Dok su Dobričini ratni i predratni drugovi predano radili na uništenju srpskog naroda - u to nema sumnje, zvanična strategija KPJ to potvrđuje - Andrić i Crnjanski, uzorni prečani, su u zreloj, visokoj diplomatiji pokušavali da ga dostojno reprezentuju i spase od gubilišta. Taj isti, prečanski, narod.
Voleo bih da mi navedete bar jednu pogrešnu političku ili ideološku procenu Crnjanskog, budući da ste boldirali sve.
Preporuke:
1
5
34
četvrtak, 23 jul 2015 08:27
Seljak Bezemljaš
Prečanin
Poštovani gospodine.Krećem na put za deset minuta.
Nikoga ne ružim ali Dobrica Ćosić je bio politikant.
Deo "disidentsko-nacionalne"ekipe koja je bila vlast u kulturi od šezdesetih.
Mit je stvoren iz potrebe da "patriote"imaju nekoga preko koga će potvrđivati svoj "patriotizam".(stvaranje velikosrbina od komuniste isprobano na Rankoviću)
Karijeristi oko vlasti "pljujući"Dobricu polagali su svremena na vreme zakletvu vlastima.Ili se preporučivali.To i sada rade.Vlastima je dobro došao "disident"koji daje pikantan ukus.
Takav kakav je bio je najbolje što smo stvorili za 70 godina.Plus dva policajca Rankovića i Krcuna.
Bolje nije moglo u "kretanju od staljinizma ka diktaturi katoličkih zemalja između dva rata".
Cana Babović tu dođe kao veličina.Prema njenim biografkinjama ona se pred smrt pokajala.
Nobel je mogao stići.Ne bi bilo prvi put da ga dobije osrednjak.I vi to znate bolje od mene.
A ovo u tuđem veku mora se skraćivati.Nečitljivo je.
Pozdrav
Preporuke:
4
3
35
četvrtak, 23 jul 2015 14:32
Prečanin
Seljak Bezemljaš
Od reči do reči slažem se s Vama. Nije se moglo. Srećom, bio je i jeste jedan Mića Danojlić. U taboru opozitnom Dobrici, bio je Mirko Kovač. Pri samoj pomisli osećam visceralnu pobunu. Pa onda, postmodernisti. U zadnje vreme redukovao sam čitanje. Pisanje je zanimljivije, mada nije lakše.
Preporuke:
5
1
36
petak, 24 jul 2015 14:18
Bob
I na kraju, šta se desi u duši Ćosićevoj? Stari komunista se ne izleči... staro kuče ne nauči... Ne može globalista da bude Srbin, ako prvo nije religiozan, recimo hrišćanin. Sve ostalo je tlapnja i presipanje iz šupljeg u prazno.
Preporuke:
2
4
37
petak, 24 jul 2015 18:09
Književna desnica ili "otac nacije" - izaberimo
Obično se u ocenama ideoloških skretanja u srpskoj književnosti uzima za aksiom da je ideologija nešto što uništava ili bar kompromituje pisca. To jeste tačno, ali samo ako je u pitanju ideologija, tj. ispiranje mozga. Ali ako su u pitanju ideje i političko slovesno opredeljenje - šta onda? Zar je i tada piščevo zalaganje nebitno za njegovu ličnost i književni rad. Zar je političko opredeljenje Neće biti. Dobrica Ćosić je i kao pisac bio komunista. Ne osuđujem, samo konstatujem. Zašto se, na primer, politički tekstovi Miloša Crnjanskog i smatraju nekakvom kobnom greškom, a istovremeno se priznaje da je čovek genije? Po onoj kafanskoj mudrosti: super u književnosti, budala u politici. Kakva detinjarija! U svakom slučaju: na srpskim čitaocima i tumačima je da odaberu ko je na planu političkih ideja bio bliže "srpskom stanovištu" - Stanislav Krakov, Nastasijević, Crnjanski i Andrić, ili Antonije Isaković i Dobrica Ćosić, Marko Ristić i Đorđe Jovanović. Izbor je na nama. I govori o nam
Preporuke:
0
4
38
subota, 25 jul 2015 12:07
Prečanin
Književna desnica ili "otac nacije" - izaberimo
Dobrica Ćosić je i kao pisac bio komunista."
I Maksim Gorki, isto. Bio je odličan pisac!
politički tekstovi Miloša Crnjanskog i smatraju nekakvom kobnom greškom, a istovremeno se priznaje da je čovek genije? Kakva detinjarija!"
Tom „detinjarijom“ se bave ugledni književni kritičari (ne terajte me da pretražujem isečke iz Politike, puni su prašine). „Seobe“ su prepričani Piščevićevi memoari, „Dnevnik o Čarnojeviću“ - Floberov „Novembar“. Korak do plagijata.
Izbor je na nama."
Da! Pištalo, Dragan Velikić, R. Petković, Mića Danojlić.
Preporuke:
4
0
39
subota, 25 jul 2015 16:23
Književna desnica ili "otac nacije" - izaberimo
@Prečanin
Vrlo interesantno. Jeste li sigurni da bi baš Milovan Danojlić odbacio sve ove autore koje sam nabrojao samo da bi seljački realizam Ćosićevih skaski postavio na književni vrh? On, doduše, nije poput Katića koji u Senu baca seljačko odelo, ali je Danojlićev šumadijski patos sasvim drugačiji od Ćosićevog. Ne bih da zvučim kao da mrzim Ćosića, daleko od toga, ali on u književnom (i, naravno, političkom!) pogledu nije ni do članka Milošu Crnjanskom! Koji ozbiljan kritičar - navedite samo jedno ime - smatra Ćosića većim piscem od Crnjanskog?
A što se tiče prepričavanja Piščevića, to nije tačno. Crnjanski je bio njime inspirisan, i to je otvoreno ponavljao, bezbroj puta. Inspiracija nije prepričavanje. Ćosić i Danko Popović su se inspirisali Srpskom trilogijom Stevana Jakovljevića. A to štivo je, u poređenju sa Stanislavom Krakovom i njegovim ratnim zapisima - nalik literarnim limuntusima Mir Jam.
.jpg)
Da, ovo se može smatrati tačnim; sve što se zna o Ćosiću- na to ukazuje.
Dobar, istinit prikaz Ćosićevog dela i lika od Rašua.
Samo bih dodao- da bi se shvatila veličina ovog čoveka- potrebno je imati i svoju, ličnu. U vremenu u kojem živimo, u kome je veličina merena nekim drugim parametrima- ljudi su je se svesno odricali, menjajući je za- pa, novac...
u tom svetu mnogo je onih koji će instiktivno biti protiv svega što je Ćosić bio, onoga što jeste i što će tek biti.
Jer, delo koje je ostavio, obezbeđuje mu veoma visoko mesto u srpskoj novijoj istoriji; njega tek treba da promišljamo, da premerimo i -primenimo.
Uprkos svim "pogrešnostima", koja je i sam priznavao- samo budala i mrzitelj može da negira istinu iz rečenice koju sam izdvojio iz teksta; samo "raskolni Srbi" ne misle dobro o Ćosiću.
Ako je Ćosić kao književnik toliko bio delotvoran, i ne samo on, nego i druge ličnosti poput njega, koje su, takođe, pripadale SAN-u, zašto smo mi danas tu gde jesmo? Ko nas je to učio da radimo naopako? Nemoguće je da nas ceo svet neosnovano mrzi i da su nam svi drugi "smestili" a da mi nismo učestvovali u tome. Istina, bilo je i toga, ali, jedan dobar deo zasluga imamo i mi sami za situaciju u kojoj smo se našli.
1) SLAVA DOBRICI ĆOSIĆU!
2)
Dovoljno je navesti samo to, da je tokom svog književnog delovanja mnoge Srbe doveo u zabludu. Njegovo sagledavanje realnosti i njegove vizije koje opisuje u svojim delima, nisu doprineli razvijanju srpske svesti, naprotiv, iz ove perspektive gledano, sve je to bilo jako, jako pogrešno. Svestan sam toga da se mnogi neće složiti sa mojim mišljenjem, međutim, bilo bi jako korisno da malo temeljnije razmisle o svemu.
Naravno da, posmatranje sa "perspektive" antisrpske NATO propagande, deluje "jako, jako pogrešno".
Koju ti "srpsku svest" imaš u vidu??? I otkuda znaš da si baš ti, sa ovakvim "mišljenjem" temeljno razmislio???
Nosioci NATO propagande, ili žrtve te propagande, NE MOGU SUDITI O VELIKOM DOBRICI ĆOSIĆU!
Ali - teško je bilo šta znati ako nemaš priliku da saznaš. Četnici su bili ljudi, isto kao i partizani. Ćosić je napravio veliku štetu, pogrešno vaspitavao generacije? Nije ih vaspitavao zlu, nego dobru, da budu ljudi.
Ćosić je veličanstven jer se transformisao u čoveka, koji vredi i kome se treba pokloniti. A greške - Bog prastit!
Veliki strateg koji je preporučio "maštovotost, kreativnost i inventivnost" kad je politika i istorija u pitanju.
Koji su državnički uspesi ovog crnogorjanskog komunističkog šibicara, kome je isključivo lični uspeh bila životna opsesije koja ga je i uništila, kao što se dešava sa onima koji imaju narcisoidni kompleks više vrednosti.
Propušteno je da se ponovi o nekakvom "puču" od 5. oktobra 2000. godine, mada će se već neko pobrinuti da ubrzo to i ispravi.
Put u pakao je popločan dobrim namerama!
prava Dobričina škola - ni pola teritorija nije nabrojao
Knjigu koju je on napisao o Srbima, nije nikada napisao ni jedan drugi književnik o svom narodu.
Kao što je JNA bila privatna žandarmerija jednog čoveka, tako je i on bio privatni pisac istog čoveka.
Istini za volju, jadna je to zemlja, koja to ne vidi.
Druga je stvar što za vreme rata država brani sebe i ne dozvoljava da se pale njene arhive i uništava njena imovina, ali se ne bavi ideologijom.
Dva veka ista je lozinka naša:
Sadi pa čupaj, čupaj pa sadi!
Jedino što na Kalemegdanu ne sedi paša,
On je sad u Američkoj ambasadi.
Ovaj epigram Milovana Danojlića,efektno slika naš poraz.Nismo uspeli da na srpskom etničkom prostoru sa sebi srodnim i sa sebi sklonima stvorimo jaku i stabilnu državu, koja neće biti igračka velikih sila.
Za utehu ostaje da je potreba za državom stabilna i stalna osnova koja nadživi svaki poraz.
Zadnja dva veka, svaki politički,socijalni,i kulturni pokret,svaka ustanova i značajni pojedinci,svesno ili nesvesno,otvoreno ili prikriveno, strateški ili taktički bili su za ili protiv stabilne države na ovim prostorima.
Gde je tu mesto Dobrice Ćosića?
Mesto je određeno,pripadanjem srpskim komunistima.
Oni nisu bili obični internacionalisti,već udarna pesnica u borbi KPJ-SKJ protiv "velikosrpske hegemonije"(kasnije se to zvalo "unitarizam")Tako su raskopali put kojim se dva veka kretala uračunjljiva većina srpskog naroda.
Jedan od retkih trezvenih komentara. Pre nekoliko dana emituju program o Leki Rankoviću, opet aludirajući na tobožnje Srbe u komunističkim redovima. O Rankoviću, Ćosiću, Đilasu kao ljudima ovde nije reč. U pitanju je njihova istorijska uloga. A ona je više nego sumorna.
Nije naročito mudro propagirati mir u 21. veku. Bolje bi bilo da su dresirani srpski skojevci insistirali na miru onda kada je trebalo izbeći sve potonje nesreće. Ne, ta gospoda je vatru gasila benzinom! Ćosić je, konkretno, sebe video kao "oca nacije", a prethodno je njegova vojska učestvovala u uništenju iste.
Mihailo Marković u memoarima, pred smrt pisanim, doslovno "juriša na nebo". U neko zlo doba raspada kardeljevskog fašizma zvanog "samoupravljanje", dotični je predlagao "bespartijsku demokratiju". Je li to bila revizija prema politici Zbora? Ako jeste, zašto to nije javni i rekao?
Naša elita je oduvek bila avanturistička. Takva će, nažalost, i ostati.
Evo, ova misao lepo sažima to zbog čega mi je bila strana svaka dobričinasta ideološka pamet.
Nije nama ništa priredila apstraktna "istorija", kojoj Dobrica pripisuje božanske atribude svemoći i promisli (tipično za utopijsku svest, čak i kad želi da zvuči "realistično"). Sve smo priredili sebi samima. Ponavljam: naša elita je uvek više mislila o nekakvoj "istoriji" nego o golom opstanku naroda, a o tome je SVE VREME reč.
Čudni su putevi Gospodnji, čudni su putevi estetskih sudova.Samo u vremenu opšteg duhovnog sunovrata, koji su komunisti nazvali slobodom, bilo je moguće da se u pravoj, skoro nerešivoj dilemi ko je najveći srpski pisac, Crnjanski ili Andrić, na tron "nepravo uzeti" popne partizanski hroničar Dobrica Ćosić! Njegov beskrajni roman reka je pokušaj da se između Svetog Save i Užičke republike uspostavi istorijski kontinuitet, i da se ta - samo njemu i njima znana - vertikala opravda istorijskim usudom i mentalitetom. A Crnjanski, za razliku od Ćosića, nikada nije mešao svoju književnu fikciju sa političkom stvarnošću. I zato nije pravio pogrešne političke procene. Baš kao ni Andrić. Dva suverena srpske kulture.
Poštovani gospodine.
Pored Hajdegera, Platona, Hegela,
Na tezgi još i Kardeljeva dela
U pet knjiga: rasprave, polemike, glose…
(Pomenulo se, ne povratilo se).
Bože, zar i filosofe razdeli po ključu:
Nemcima Kanta, a Srbima Uču?
Gorak Danojlićev epigram.
Daleke 1986 "opozicionari", Dobrica Ćosić, Ljuba Tadić i Mihailo Marković u Ljubljani razgovaraju sa predstavnicima slovenačke "opozicije".Taras Kermauner, Niko Grafenauer i..
Čitajući ove razgovore štampane u KNjIŽEVNIM NOVINAMA moglo se zaključiti da naša ekipa (najbolje što smo imali)gubi od slovenačkih drugoligaša.
Delovali su zastarelo i zarđalo.
Zašto su naši ovako loši pitali me prijatelji.
Zato što se drže Kardeljevog pravca
RAZVOJA POLITIČKOG SISTEMA SOCIJALISTIČKOG SAMOUPRAVLjANjA.
Nikada mi neće biti jasno zašto se naši umni ljudi (ako su hteli da se drže Kardelja, pa još razvoja)nisu pošli od
RAZVOJA SLOVENAČKOG NACIONALNOG PITANjA.
Knjigu je Kardelj napisao i štampao 1939 u Ljubljani a 1959 u Beogradu.
Konačno jedan komentar koji prevazilazi srpski omiljeno "ua" i "živeo". Komentar MISLEĆEG rodoljuba. O, koliko je ta sorta retka u ovom nesrećnom narodu. Naravno da imate pravo, nešto je "trulo u državi Danskoj", tj. u samopercepciji Srba i njihovog, našeg mesta pod ovim blagoslovenim Suncem.
Jednostavno: linija razdvajanja između dva pola srpske svesti povučena je mnogo puta, a poslednji put odlučno i jasno 27. marta 1941. Sve ostalo su gorke posledice. Nemam dilemu da bi i danas, kad bi ga iz groba digli, Ćosić pevao odu tom mračnom događaju.
Kardelj tvorac svih naših ustava u toj knjizi pisanoj 1939 aponovo štampanoj u Beogradu 1959 između ostalog piše:
"Umesto parole o samoopredelenju naroda,koja je prazna i varljiva ako nije dopunjena konkretnimjemstvom nacionalne nezavisnosti,postavili smojasnu parolu o samoopredelenju naroda do OTCEPLjENjA koja jedino može jemčiti da će se svaki narod slobodno odlučiti za oblik svog života među drugim narodima"
Da ne dužim,brine čovek o slovenačkim nacionalnim interesima,Jugoslaviju smatra privremenom, dok se ne nađe nešto bolje,kuko zbog položaja Beograda itd.
Svi partijski dokumenti "vrište"o tome kako će "slomiti velikosrpsku hegemoniju" i "velikosrpsku buržoaziju"
Na četvrtoj konfrenciji KPJ
Crnjanski, za razliku od Ćosića nije pravio pogrešne političke procene. Baš kao ni Andrić. Dva suverena srpske kulture.
Sve političke procene Crnjanskog bile su pogrešne. Uslovi koje je prihvatio da se vrati u zemlju bili su sramni. A što se Andrića tiče, taj ćutljivi čovek je voleo sebe, i imao je pravo. Poznato je da nas nije voleo toliko koliko smo mislili da jeste. Nije on voleo nikoga (osim sebe) niti je njega iko voleo. Dobrica se suviše mešao gde nije trebalo; strast prema politici je porok, on je to znao, on je o tome ubedljivo pisao. Da se odupro tom poroku, pisao bi bolje i dobio tog prokletog Nobela.
Upravo suprotno: sve političke procene Dobrice Ćosića su bile katastrofalne (ne govorim o njemu kao čoveku, već kao kulturnom i političkom fenomenu), a odabir komunističke ideologije za omiljenu bajku mladosti je predodredio sve kasnije metamorfoze njegovih ideja. Ne znam samo na osnovu čega tvrdite da je "poznato" koliko nas je Andrić voleo ili da je tobože voleo "samo sebe". Taj "samoljubivi", kako ga nazivate, mogao je, na primer, i rat i ostatak života da provede u mirnoj Švajcarskoj, a odabrao je okupiranu Srbiju! Verovatno zbog manjka ljubavi! Dok su Dobričini ratni i predratni drugovi predano radili na uništenju srpskog naroda - u to nema sumnje, zvanična strategija KPJ to potvrđuje - Andrić i Crnjanski, uzorni prečani, su u zreloj, visokoj diplomatiji pokušavali da ga dostojno reprezentuju i spase od gubilišta. Taj isti, prečanski, narod.
Voleo bih da mi navedete bar jednu pogrešnu političku ili ideološku procenu Crnjanskog, budući da ste boldirali sve.
Poštovani gospodine.Krećem na put za deset minuta.
Nikoga ne ružim ali Dobrica Ćosić je bio politikant.
Deo "disidentsko-nacionalne"ekipe koja je bila vlast u kulturi od šezdesetih.
Mit je stvoren iz potrebe da "patriote"imaju nekoga preko koga će potvrđivati svoj "patriotizam".(stvaranje velikosrbina od komuniste isprobano na Rankoviću)
Karijeristi oko vlasti "pljujući"Dobricu polagali su svremena na vreme zakletvu vlastima.Ili se preporučivali.To i sada rade.Vlastima je dobro došao "disident"koji daje pikantan ukus.
Takav kakav je bio je najbolje što smo stvorili za 70 godina.Plus dva policajca Rankovića i Krcuna.
Bolje nije moglo u "kretanju od staljinizma ka diktaturi katoličkih zemalja između dva rata".
Cana Babović tu dođe kao veličina.Prema njenim biografkinjama ona se pred smrt pokajala.
Nobel je mogao stići.Ne bi bilo prvi put da ga dobije osrednjak.I vi to znate bolje od mene.
A ovo u tuđem veku mora se skraćivati.Nečitljivo je.
Pozdrav
Od reči do reči slažem se s Vama. Nije se moglo. Srećom, bio je i jeste jedan Mića Danojlić. U taboru opozitnom Dobrici, bio je Mirko Kovač. Pri samoj pomisli osećam visceralnu pobunu. Pa onda, postmodernisti. U zadnje vreme redukovao sam čitanje. Pisanje je zanimljivije, mada nije lakše.
Dobrica Ćosić je i kao pisac bio komunista."
I Maksim Gorki, isto. Bio je odličan pisac!
politički tekstovi Miloša Crnjanskog i smatraju nekakvom kobnom greškom, a istovremeno se priznaje da je čovek genije? Kakva detinjarija!"
Tom „detinjarijom“ se bave ugledni književni kritičari (ne terajte me da pretražujem isečke iz Politike, puni su prašine). „Seobe“ su prepričani Piščevićevi memoari, „Dnevnik o Čarnojeviću“ - Floberov „Novembar“. Korak do plagijata.
Izbor je na nama."
Da! Pištalo, Dragan Velikić, R. Petković, Mića Danojlić.
Vrlo interesantno. Jeste li sigurni da bi baš Milovan Danojlić odbacio sve ove autore koje sam nabrojao samo da bi seljački realizam Ćosićevih skaski postavio na književni vrh? On, doduše, nije poput Katića koji u Senu baca seljačko odelo, ali je Danojlićev šumadijski patos sasvim drugačiji od Ćosićevog. Ne bih da zvučim kao da mrzim Ćosića, daleko od toga, ali on u književnom (i, naravno, političkom!) pogledu nije ni do članka Milošu Crnjanskom! Koji ozbiljan kritičar - navedite samo jedno ime - smatra Ćosića većim piscem od Crnjanskog?
A što se tiče prepričavanja Piščevića, to nije tačno. Crnjanski je bio njime inspirisan, i to je otvoreno ponavljao, bezbroj puta. Inspiracija nije prepričavanje. Ćosić i Danko Popović su se inspirisali Srpskom trilogijom Stevana Jakovljevića. A to štivo je, u poređenju sa Stanislavom Krakovom i njegovim ratnim zapisima - nalik literarnim limuntusima Mir Jam.